Šabloni za štampanje |
|
|
Meni: Uređivanje >
Uređivanje šablona
Pored predefinisanog izgleda štampanih dokumenata i izveštaja, koji su prilagođeni štampanju na matričnim štampačima, program Dolap omogućava štampanje na grafičkim štampačima uz korišćenje šablona. Šablone korisnik sam oblikuje i prilagođava svojim potrebama uz korišćenje uređivača šablona.
Da bi bio pokrenut uređivač šablona potrebno je da bude otvoren bilo koji dokument ili izveštaj onog tipa za koji se želi uređivanje šablona. Na ovaj način se postiže da se u listi šablona ne pojavljuju šabloni drugih tipova. Na primer ako se želi uređivanje šablona za štampanje računa, potrebno je otvoriti novi ili bilo koji postojeći račun. Nakon toga iz menija Uređivanje biće moguće uređivanje samo šablona računa.
Šablon može da se sastoji iz tri sekcije ukoliko se štampa na više listova i pri tome se prvi i poslednji list razlikuju od središnjih listova. U većini slučajeva će biti potrebno definisati samo sekciju Telo, kada su svi listovi istog izgleda. Postoje dokumenti kod kojih se poslednji list razlikuje od drugih listova jer sadrži ukupne vrednosti, napomene i slično. Za ovaj poslednji list treba definisati sekciju Kraj. I ređe postoji potreba da se posebno definiše izgled prvog lista. Za izgled prvog lista definiše se sekcija Zaglavlje.
Treba obratiti pažnju da se sekcije zaglavlje i kraj koriste za štampanje samo po jedne stranice – prve i poslednje, dok se sve ostale štampaju korišćenjem sekcije telo. Ukoliko nema mnogo podataka za štampanje više stranica, prvo će biti izostavljeno štampanje stranica sekcijom tela, a zatim sa sekcijom kraja. Na primer ako treba da se štampaju dve stranice, a definisane se u sve tri sekcije, neće biti korišćena sekcija telo. Ako se štampa samo jedna stranica koristiće se sekcija zaglavlje, ako ga nema, onda sekcija kraj i konačno ako nema ni te sekcije koristiće se sekcija telo.
Sekcija telo je obavezna, dok su zaglavlje i kraj opcione, tj. šablon ne može da ima sekcije zaglavlje i/ili kraj, a da nema sekciju telo.
%str%
%datum%
%vreme%
koje će u trenutku štampanja biti zamenjeni konkretnim vrednostima tekuće strane, datuma i vremena.
Za datum dokumenta ne koristiti ovo polje, već polje iz samog dokumenta koje nosi datum njegovog nastanka. Ovo se polje može upotrebiti za vreme štampanja i slično.
Nije obavezno da sva polja budu upotrebljena. Jedno polje može biti upotrebljeno na više pozicija u okviru dokumenta.
F-%p%-MAG
i ako je broj računa 17, na papiru će biti štampano F-17-MAG.
Oznaka za vrednost polja %p% mora da bude uneta. U protivnom će modifikator biti ignorisan.
Pored dodavanja teksta, modfikator omogućava da polje bude dopunjeno nekim znakom, npr. nulama, ispred ili iza sadržaja polja. Ovo se postiže tako što se unose parametri u samu oznaku polja na sledeći način:
%znp% za dopunu ispred vrednosti polja
%pzn% za dopunu iza vrednost polja
gde su z znak kojim se polje dopunjava i mora da bude samo jedan znak i n broj do koje dužine se dopunjava i može biti i višecifreni. Na primer ako se unese modifikator za broj računa F-%04p%, onda će broj računa biti dopunjen nulama do dužine četiri i ako je broj računa 17, štampaće se F-0017.
Tabele direktno određuju veličinu dokumenta, tj. koliko će stranica dokument imati. Ukoliko je tabela prazna, neće biti štampan dokument.
Dokument obično sadrži jednu tabelu. Za razliku od drugih elemenata šablona kod kojih naziv elementa nije od važnosti za rad šablona, tj. on je samo od značaja za korisnika, naziv table je vrlo značajan. Program će popuniti samo tabele čiji je naziv oblika:
@XX
gde je X cifra od 1 do 9.
Ukoliko dokument ima samo jednu tabelu njen naziv će biti @11 i to je najčešći slučaj.
Prva cifra označava stubac. U slučaju da se dokument štampa u više stubaca, druga tabela će imati naziv @21. To znači da će druga tabela uzimati svaki drugi red podataka iz dokumenta. Može se imati maksimalno 9 stubaca. Popunjavanje stubaca podacima ide horizontalno. Na primer, ako se ima dva stupca, prvi red iz podataka se smešta u prvi stubac, drugi red u drugi stubac, treći red u prvi stubac itd., tj. nije moguće vertikalno popunjavanje, da se prvo popuni prvi stubac, a zatim sledeći stupci.
Druga cifra služi za slučaj da se red tabele štampa u dva ili više redova, do najviše 9. Program će istim redom podataka popuniti sve tabele sa različitom drugom cifrom. Pri tome svaka tabela će uzeti samo određena polja (kolone), a ostala izostavlja. Ovim se postiže štampanje jednog reda tabele koja ima mnogo kolona u dva ili više fizičkih redova na papiru, kada vrednosti različitih kolona stoje jedna ispod druge. Tabele se u tom slučaju smeštaju preklopljene jedna preko druge, s tim što je druga pomerena naniže za visinu teksta, druga za dve visine itd. Pri tome se visina redova uvećava kod svih tabela za onoliko visina teksta u koliko se redova želi štampanje, npr. za dva reda, treba duplirati visinu reda. Ako se koriste okviri tabla, u ovom slučaju samo jedna tabela treba da ih ima, a ostale su bez okvira i linija između redova i kolona.
Primeri za štampanje etiketa koji stižu uz instalaciju programa su šabloni sa više stubaca i redova.
@X
gde je X cifra koja označava stubac, tj. svaki stubac može imati sopstveni naslov.
Kod štampanja preko šablona sa više stubaca, dokument koji se štampa mora da ima minimalno onoliko redova koliko ima stubaca. U protivnom neće biti štampan. Razlog ovome je što se dokument ne može štampati ako u njemu makar jedna tabela ostane prazna.
Kolone se sa svojim nazivom pojavljuju samo u prvom redu tabele, tj. definiše se samo prvi red šablona. Prilikom štampanja tabele ove se definicije primenjuju na svaki red koji se štampa.
Širina kolone se ne može podešavati iz grafičkog dela uređivača, već se direktno unosi iz dijaloga za unos svojstava kolne. Jedna kolona, obično poslednja, ali ne obavezno poslednja, može da ima širinu 0, čime se zadaje da ona zauzme preostalu slobodnu širinu tabele i time postiže da zbir svih širina kolona bude jednak širini tabele.
Kada kolona tabele sadrži sliku, ona se štampa u svakom redu tabele. Slika zauzima celokupan prostor ćelije, tj. štampa se uz samu ivicu ćelija. Stoga je predviđen unos margina za sve četiri strane da bi se ona odvojila od ivica.
Preporučljivo je da se šablon dizajnira u centimetrima, jer se tako ima najbolja vizija izgleda štampanog dokumenta. Obzirom da su dimenzije papira i gustina štampe dati skoro uvek u inčima, za neka podešavanja će biti jednostavnije ako su dimenzije date u toj mernoj jedinici. Prikaz u pikselima nije pouzdan jer se oni izračunavaju u trenutku štampe i zavise od uređaja, tj. gustine štampe koju podržava konkretan štampač. U uređivaču će biti prikazani pikseli koji važe za ekran, čija je gustina obično 96 tačaka po inču, dok je gustina štampe na laserskom štampaču 600 tačaka po inču, tako da će u trenutku štampe objekti imati druge dimenzije u tačkama. Prikaz u tačkama može biti pogodan samo radi lakšeg sagledavanja proporcija objekata.
Promena jedinice mere je moguće iz podešavanja uređivača klikom na dugme u toolbaru. Za brzu promenu jedinice mere predviđeno je dugme u gorenjem levom uglu radne površine uređivača.
Sadržaj | Opšta načela
Pored predefinisanog izgleda štampanih dokumenata i izveštaja, koji su prilagođeni štampanju na matričnim štampačima, program Dolap omogućava štampanje na grafičkim štampačima uz korišćenje šablona. Šablone korisnik sam oblikuje i prilagođava svojim potrebama uz korišćenje uređivača šablona.
Da bi bio pokrenut uređivač šablona potrebno je da bude otvoren bilo koji dokument ili izveštaj onog tipa za koji se želi uređivanje šablona. Na ovaj način se postiže da se u listi šablona ne pojavljuju šabloni drugih tipova. Na primer ako se želi uređivanje šablona za štampanje računa, potrebno je otvoriti novi ili bilo koji postojeći račun. Nakon toga iz menija Uređivanje biće moguće uređivanje samo šablona računa.
Telo, Zaglavlje, Kraj
Izborom stavke menija pojaviće se dijalog za upravljanje šablonima odakle je moguće izabarati uređivanje postojećeg ili novog šablona.Šablon može da se sastoji iz tri sekcije ukoliko se štampa na više listova i pri tome se prvi i poslednji list razlikuju od središnjih listova. U većini slučajeva će biti potrebno definisati samo sekciju Telo, kada su svi listovi istog izgleda. Postoje dokumenti kod kojih se poslednji list razlikuje od drugih listova jer sadrži ukupne vrednosti, napomene i slično. Za ovaj poslednji list treba definisati sekciju Kraj. I ređe postoji potreba da se posebno definiše izgled prvog lista. Za izgled prvog lista definiše se sekcija Zaglavlje.
Treba obratiti pažnju da se sekcije zaglavlje i kraj koriste za štampanje samo po jedne stranice – prve i poslednje, dok se sve ostale štampaju korišćenjem sekcije telo. Ukoliko nema mnogo podataka za štampanje više stranica, prvo će biti izostavljeno štampanje stranica sekcijom tela, a zatim sa sekcijom kraja. Na primer ako treba da se štampaju dve stranice, a definisane se u sve tri sekcije, neće biti korišćena sekcija telo. Ako se štampa samo jedna stranica koristiće se sekcija zaglavlje, ako ga nema, onda sekcija kraj i konačno ako nema ni te sekcije koristiće se sekcija telo.
Sekcija telo je obavezna, dok su zaglavlje i kraj opcione, tj. šablon ne može da ima sekcije zaglavlje i/ili kraj, a da nema sekciju telo.
Savet
Preporuka je da se prvo uradi dizajn sekcije telo, testira na konkretnim podacima i kada bude konačna sačuvati je kao sekciju kraj, a zatim u sekciji kraja skratiti tabelu s donje starane da se napravi prostor za ukupne vrednosti i druga polja, dodati ta polja i sačuvati. Ovim se postiže da se štampane stranice središnjeg dela dokumenta i poslednja stranica ne razlikuju u gornjem delu stranice. Analogno ovome može se uraditi i stranica zaglavlja.Uređivanje šablona
Uređivanje šablona se sastoji iz umetanja:- grafičkih elementa
- podataka iz dokumenta
- linije
- pravougaonici
- kružnice i elipse
- slike
- tekstualni natpisi
- polja
- tabele
Natpis
Natpis je fiksni tekstualni sadržaj koji se unosi direktno u šablon sa željenim fontom, tj. veličinom, tipom, bojom i oblikom slova i koji se štampa na svakoj stranici. Na primer "Račun br.".Specijalna polja u natpisu
U okviru natpisa može se upotrebiti specijalno polje:%str%
%datum%
%vreme%
koje će u trenutku štampanja biti zamenjeni konkretnim vrednostima tekuće strane, datuma i vremena.
Za datum dokumenta ne koristiti ovo polje, već polje iz samog dokumenta koje nosi datum njegovog nastanka. Ovo se polje može upotrebiti za vreme štampanja i slično.
Polja
Polja su data svojim imenom i zavise od od tipa dokumenta, npr. broj dokumenta, datum, šifra komitenta i slično. Korisnik sam postavlja polja na željene pozicije dokumenta uz izbor fonta, veliče, boje i oblika slova. Na primer iza natpisa "Račun br." postaviće se polje sa brojem računa. Za razliku od natpisa koji će biti isti na svakom štampanom dokumentu, polje će biti zamenjeno konretnim brojem računa koji se štampa.Nije obavezno da sva polja budu upotrebljena. Jedno polje može biti upotrebljeno na više pozicija u okviru dokumenta.
Modifikator polja
Vrednost polja, koje se preuzima iz konkretnih podataka dokumenta koji se štampa, može se modifikovati unosom modifikatora, koji omogućava da se pored vrednosti polja dopiše bilo koji tekst. Na mestu gde treba da se pojavi vrednost polja unosi se %p%. Na primer ako se u polju za broj računa kao modifikator unese:F-%p%-MAG
i ako je broj računa 17, na papiru će biti štampano F-17-MAG.
Oznaka za vrednost polja %p% mora da bude uneta. U protivnom će modifikator biti ignorisan.
Pored dodavanja teksta, modfikator omogućava da polje bude dopunjeno nekim znakom, npr. nulama, ispred ili iza sadržaja polja. Ovo se postiže tako što se unose parametri u samu oznaku polja na sledeći način:
%znp% za dopunu ispred vrednosti polja
%pzn% za dopunu iza vrednost polja
gde su z znak kojim se polje dopunjava i mora da bude samo jedan znak i n broj do koje dužine se dopunjava i može biti i višecifreni. Na primer ako se unese modifikator za broj računa F-%04p%, onda će broj računa biti dopunjen nulama do dužine četiri i ako je broj računa 17, štampaće se F-0017.
Štampanje bar-koda
Vrednost polja se može štampati kao bar-kod.Tabele
Tabele se sastoje iz kolona koje mogu biti natpisi, slike ili polja tabele, koja su slična kao i polja dokumenta. Jedina je razlika što se polja dokumenta definišu na nivou dokumenta, a polja tabele se menjaju sa svakim redom. Natpisi u okviru table se ređe koriste.Tabele direktno određuju veličinu dokumenta, tj. koliko će stranica dokument imati. Ukoliko je tabela prazna, neće biti štampan dokument.
Dokument obično sadrži jednu tabelu. Za razliku od drugih elemenata šablona kod kojih naziv elementa nije od važnosti za rad šablona, tj. on je samo od značaja za korisnika, naziv table je vrlo značajan. Program će popuniti samo tabele čiji je naziv oblika:
@XX
gde je X cifra od 1 do 9.
Ukoliko dokument ima samo jednu tabelu njen naziv će biti @11 i to je najčešći slučaj.
Prva cifra označava stubac. U slučaju da se dokument štampa u više stubaca, druga tabela će imati naziv @21. To znači da će druga tabela uzimati svaki drugi red podataka iz dokumenta. Može se imati maksimalno 9 stubaca. Popunjavanje stubaca podacima ide horizontalno. Na primer, ako se ima dva stupca, prvi red iz podataka se smešta u prvi stubac, drugi red u drugi stubac, treći red u prvi stubac itd., tj. nije moguće vertikalno popunjavanje, da se prvo popuni prvi stubac, a zatim sledeći stupci.
Druga cifra služi za slučaj da se red tabele štampa u dva ili više redova, do najviše 9. Program će istim redom podataka popuniti sve tabele sa različitom drugom cifrom. Pri tome svaka tabela će uzeti samo određena polja (kolone), a ostala izostavlja. Ovim se postiže štampanje jednog reda tabele koja ima mnogo kolona u dva ili više fizičkih redova na papiru, kada vrednosti različitih kolona stoje jedna ispod druge. Tabele se u tom slučaju smeštaju preklopljene jedna preko druge, s tim što je druga pomerena naniže za visinu teksta, druga za dve visine itd. Pri tome se visina redova uvećava kod svih tabela za onoliko visina teksta u koliko se redova želi štampanje, npr. za dva reda, treba duplirati visinu reda. Ako se koriste okviri tabla, u ovom slučaju samo jedna tabela treba da ih ima, a ostale su bez okvira i linija između redova i kolona.
Primeri za štampanje etiketa koji stižu uz instalaciju programa su šabloni sa više stubaca i redova.
Naslov tabele
Naslov tabele je moguće izgraditi iz grafičkih elemenata šablona, ali je lakše uneti ga kao tabelu koja ne sadrži polja već samo natpise. Kako će ovo biti prazna tabela, da ne bi dovela do neštampanja dokumenta, ova tabela se posebno imenuje u obliku@X
gde je X cifra koja označava stubac, tj. svaki stubac može imati sopstveni naslov.
Napomena
Tabele imenovane drugačije od ove konvencije rezultovaće neštampanjem dokumenta jer ih program neće popuniti. Prazna tabela dovodi do neštampanja dokumenta čak i ako postoji druga tabela koja je popunjena.Kod štampanja preko šablona sa više stubaca, dokument koji se štampa mora da ima minimalno onoliko redova koliko ima stubaca. U protivnom neće biti štampan. Razlog ovome je što se dokument ne može štampati ako u njemu makar jedna tabela ostane prazna.
Kolone
Kolone se dodaju, brišu, raspoređuju i menjaju njihova svojstva iz dijaloga za svojstva tabele odakle se duplim klikom na naziv kolone otvara dijalog za svojstva kolone.Kolone se sa svojim nazivom pojavljuju samo u prvom redu tabele, tj. definiše se samo prvi red šablona. Prilikom štampanja tabele ove se definicije primenjuju na svaki red koji se štampa.
Širina kolone se ne može podešavati iz grafičkog dela uređivača, već se direktno unosi iz dijaloga za unos svojstava kolne. Jedna kolona, obično poslednja, ali ne obavezno poslednja, može da ima širinu 0, čime se zadaje da ona zauzme preostalu slobodnu širinu tabele i time postiže da zbir svih širina kolona bude jednak širini tabele.
Kada kolona tabele sadrži sliku, ona se štampa u svakom redu tabele. Slika zauzima celokupan prostor ćelije, tj. štampa se uz samu ivicu ćelija. Stoga je predviđen unos margina za sve četiri strane da bi se ona odvojila od ivica.
Jedinica mere
Uređivač šablona omogućava pregled i unos dimenzija u inčima, pikselima (tačkama) i centimetrima.Preporučljivo je da se šablon dizajnira u centimetrima, jer se tako ima najbolja vizija izgleda štampanog dokumenta. Obzirom da su dimenzije papira i gustina štampe dati skoro uvek u inčima, za neka podešavanja će biti jednostavnije ako su dimenzije date u toj mernoj jedinici. Prikaz u pikselima nije pouzdan jer se oni izračunavaju u trenutku štampe i zavise od uređaja, tj. gustine štampe koju podržava konkretan štampač. U uređivaču će biti prikazani pikseli koji važe za ekran, čija je gustina obično 96 tačaka po inču, dok je gustina štampe na laserskom štampaču 600 tačaka po inču, tako da će u trenutku štampe objekti imati druge dimenzije u tačkama. Prikaz u tačkama može biti pogodan samo radi lakšeg sagledavanja proporcija objekata.
Promena jedinice mere je moguće iz podešavanja uređivača klikom na dugme u toolbaru. Za brzu promenu jedinice mere predviđeno je dugme u gorenjem levom uglu radne površine uređivača.
| Štampanje bar-koda | Opcije štampanja bar-kodova preko šablona. |
| Upravljanje šablonima | Učitavnje, snimanje, brisanje šablona. |
| Izbor šablona za štampanje | Podrazumevani šablon za štampanje. |
Sadržaj | Opšta načela